Zovem se Luka i idem u 7. razred.  Za nadolazeći  Dan učitelja , naša ravnateljica me zamolila da napišem prigodni sastav. Koliko god sam to smatrao obavezom, toliko sam bio i počašćen da napišem što znam, mislim i osjećam o našim učiteljima i profesorima.

        Dobro se sjećam svog prvog školskog dana i svoje prve učiteljice Marije. Sjedajući u klupu sa svojim imenom , sa strahopoštovanjem sam gledao u svoju učiteljicu. Nakon prvih dojmova svidio mi se njen strog ali pravedan način rada. Počeo sam je doživljavati kao drugu mamu, a školu kao svoj drugi dom. Doista sam sretan išao u školu i sretan se vraćao. Poslije četvrtog razreda i rastanka sa našom učiteljicom dobio sam nove učionice, nove profesore i nove probleme. Trebao sam se naviknuti na sve njih i njihove metode rada. Ali i tu smo se brzo uhodali i sve je opet počelo teći glatko.

      Polako rastem, raste i spoznaja u meni da nam profesori predstavljaju  i novo znanje i prijateljstvo. Dio sebe oni utkaju u nas i to ćemo nositi cijeli život. Da nije tako škola bi bila dosadna i ja ne bih s veseljem i bezbrižnošću  svaki dan dolazio u nju .

       Biti učitelj ipak je jedno plemenito zanimanje i zahtjeva težak rad ali i rezultati su vidljivi odmah. Kada za još jednu  godinu zazvoni moje zadnje školsko zvono, znam da ću izaći s uspomenama na  neke divne ljude koji su dio sebe utkali u moj život.

Luka Jelavić - Šako